> "Zlotvore, kažem, pokucaj me na ovu kapiju,
I dobro me izrepaj ili ću ti razbiti paštetu.
Grumio! Moja žena, moja žena! Eh! zašto ne kucaš?"
Grumio:
> "Sviraj, slušaj! Čujem ministrante kako sviraju.
Jeste li osigurani da platite svoje dugove?"
Petruchio:
> "Ay, gdje je caka? Koliko će koštati?"
Grumio:
> "Zašto, jedan, dva, tri i pol, mislim gospodine.
Zar ne osjećaš miris svinja?"
Petruchio:
> "Grumio, sad je sedam sati."
Grumio:
> "Da, gospodine, tako je da još niste dotakli pticu.
Tvoj sokol, stari! Vaš hobi!"
Petruchio:
> "Ili idi, ili pošalji lakeja naprijed,
I reci mljekarici da dođe ovamo da nas obuče."
Grumio:
> "Zar ne čuješ? Sirrah, ostavi ho! Ti planinski stranče! Idi reci mljekarici da nas obuče."
Petruchio je frustriran Grumiom jer nije izvršio njegove naredbe, te ga optužuje da je više zainteresiran za slušanje glazbe i mirisanje svinja nego za obavljanje svog posla. Grumio odgovara pitajući Petruchia može li "nanjušiti svinje", što je način da kaže da je svjestan neugodne stvarnosti njihove situacije. Petruchio zatim kaže Grumiju da ode po mljekaricu kako bi im mogla pripremiti doručak. Grumio ne odgovara, a Petruchio ga optužuje da je "planinski stranac", što je izraz kojim se opisuje neuk i nekulturan.
Upotreba riječi "pjenast" u ovom odlomku značajna je jer naglašava razliku između Petruchijevih očekivanja i realnosti situacije. Petruchio od svog sluge očekuje da bude ponizan i poslušan, ali Grumio je više zainteresiran za vlastite interese. Ovaj sukob između očekivanja i stvarnosti glavna je tema u predstavi, a ogleda se u korištenju riječi "pjenast" za opisivanje Grumiovih praznih obećanja.